Izgubljeni u prevozu

Uputstvo za čitanje: pri brzini čitanja koristite gradaciju u klimaksu.


Lagano izlazim iz kuće, ne žurim nigde jer znam da imam dosta vremena. A i Sunce prija pa mi dobro dođe da me klepi po glavi.
Na dnu ulice palim cigaretu i čekam da naiđe neki taksi. Neću da pozovem taksi, jer uvek mucam kad pričam sa onom ženom koja prima pozive, a danas mi baš i nije potrebno da mucam jer neću da dozvolim da mi išta pokvari dan.

Ulazim u neko vozilo, sedam na nekakvu jamboliju, čak mi je i ona smešna.
Taksista pita - „Kuda?“
Dok vadim mobilni iz džepa odgovaram mu - „Prema centru, pa ću Vam reći tačno gde idemo“.

Uspostavljam vezu sa ljubaznom gospođom koju poznajem već godinama samo preko telefona.

- „Halo, dobar dan... Branislav je... jeste... u vezi onih vitamina. Kažite mi, ja sam se sada uputio prema Vama, pa ću ih pokupiti za nekih 15 minuta.“
- „Aha, u redu Branislave, ali ne znam da li znate... mi smo se preselili. Nismo više u Despota Stefana.
- (smeškam se) „Ali ja nisam nikad ni dolazio u Despota Stefana, ja sam ih uvek uzimao u 29. novembra!“
- (smeška se i ona) „Da, to je ta ulica, samo je promenila naziv“
- „Ahaaa... hvala vidimo se za 15 minuta“

Kažem taksisti „Vozite do Despota Stefana!“

- „Je l’ to beše 29. novembra?“
- „Da, da... to je ta ulica, promenila je naziv“
- (smeška se i taksista) „He he... jaoooj... sve mi se izmešalo... koji broj?
- „Jaoj, čekajte, pa oni su se preselili... samo momenat!“

Ponovo zovem onu gospođu...

- „Izvinite, Branislav je ponovo... vi rekoste da ste se preselili, a ja nisam pitao gde?“
- „O Bože, izvinite... sad smo u Južnom Bulevaru.“
- „Je l’ to blizu Hotela M?“
- „Ne, ne, ne... to o čemu Vi pričate je Bulevar JNA, ustvari tako se zvala... sad se zove Bulevar Oslobođenja. Mi smo u Južnom Bulevaru!“ (malo je povisila ton)
- „Ahaaa... važi, hvalaaa...“

Opet ja taksisti...
- „Vozite molim Vas do Južnog Bulevara!“
- „A koji broj vam treba pošto je skoro ceo Južni bulevar raskopan?“
- „I on?“
- „Ma da... raskopali su ceo grad“
- „Napraviše haos sa tim kopanjem, i Bulevar Crvene Armije je zatvoren zbog nekih radova... više ne znam ni kuda da idem...“
- (taksista me prekida) „Pa to vam je sad Južni Bulevar“
- „Jaoj da... ništa vozite tamo...“
- „Hoćete da idem kroz Sime Igumanova?“
- „Ma kakav Sima Igumanov, idite kroz Franca Rozmana, nemojte da me šetate okolo naokolo!“
- Taksista me pogleda u retrovizor... „U redu... kako Vi kažete“ ... i nastavlja nešto da mrmlja...
- „Šta mrmljate?! – pitam ja.
- (sad se već i on dere) „Mrmljam to da je Ulica Franca Rozmana promenila ime u Sime igumanova!!!“
- „Znam, šta se derete?! To sam i rekao – vozite me kroz Sime Igumanova do Južnog Bulevara“ (lažem, nisam to uopšte rekao, samo mi se malo povraća)...
sad ja mrmljam „Da se nosiš i ti i Sima Igumanov u kurac!“

Konačno stižem na željenu adresu, zalupim vrata od taksija, i ulazim po svoje vitamine.
Dočekuje me mlada prodavačica... ima neku smešnu uniformu koja se zove dres koud.
- „’bar daaan... izvoliteeee...“

Razmišljam... šta mi se ova sad bekelji?!

- „Da, ovaj... došao sam po svoje vitamine... aaaaa... vi ste se preselili, pa... treba mi...“ , mnogo mucam... „treba mi... P-5-P... iiiii... Kvercetin“
- „ Jaaaaooooj..... Kvercetina nemamo..... ali trebalo bi da ga imamo u veleprodaji...“ ... i dalje se bekelji... „ znate štaaaa.... otidite do naše veleprodaje u Cara Nikolaja drugog... taaaamo bi trebalo da ga ima...“

Izlazim bez reči, lovim prvi taksi i pod utiskom ove od malopre počinjem i ja da se bekeljim...

- „Mooolim Vas ... do Ulice Cara Nikolaja Drugog“
- „A je l’ to bivša Ulica 14. decembra?“ – pita taksista...
- „Ne znam, verujte mi, nisam vozač, nemam čak ni položenu vožnju!“
- „Pa gde da vozim?“
- „U Cara Nikolaja Drugog!!!“

Zovem onu gospođu koju znam samo preko telefona:

- „Izvinite, Branislav je ponovo... sad su me poslali u Vašu veleprodaju u Cara Nikolaja drugog“
- „Branislave... samo momenat... naša veleprodaja je u 14. decembra!“

„Izvinite... vozite me kući!“ – kažem taksisti.

- „A kuda?“

Ja ćutim.

- „Izvini dečko gde o’š da te vozim?!“

Ćutim jer sam mentalno zaostao.