Ne. Dajem.

Ne! Dajem.

Danas kada postajem sin kapitalizma
Dajem nečasnu kapitalističku reč
Da ću nečasno učiti i raditi
I biti sa svima najbolji drug.

Da ću marljivo baciti sve čitalačke značke i diplome
I klimati glavom ubicama moje mladosti i umetnosti.
Da ću ići Bogu na ispovest
Bez obzira za koju je partiju glasao.

Danas kada postajem nečovek sistema
Dajem parče hleba onima koji su siti
I časnu reč da ću govoriti neistinu
Jer se to od mene traži više nego hleb nasušni.

Da ću davati krv moju malokrvnu
Crvenima, žutima i plavima
Jer sam daltonista iz moranja a ne iz htenja
Tako mi zdravstvene i radne knjižice koje nemam.

Danas kada nisam vičan mudrosti
Dajem neljudsku reč neljudima
Da će moj opoganjeni jezik prestati da palaca
U glibu ostalih jezika poganih i klimoglavih.

Da ću ogluveonemeti na nemoral i nepotizam
Da ću za doručak jesti vaš nihilizam
Za ručak surovi realizam
A za večeru samotnu i sramotnu svoj subjektivizam.

Danas kada postajem kupoholičar
Radoholičar, pop nad popom i alkoholičar
Kurcopušitelj i mestobljustitelj
Besramni sin sramnih roditelja

Dajem srednji prst svim vlažnim rupama
Potpis desnom rukom svim lažnim grupama
Dajem mozak moj na vaš bogati astal
Da ga jedete i razumete da sam vaše dete
I da ga možete jesti kao govna što jedete
Jer ste moje lepo telo već pojeli
Preživari moji milosni
Moji roditelji, učitelji, prijatelji i dželati.

Sve vam moje dajem dok dupe vaše ljubim
Ližem vaše podove a moje patose
Gutam svoje ponose
I svečano izjavljujem

Da! Vaš sam sluga. Za 100 eura.




Branislav M. Jevtić
Neglumac i nepisac
Zime prehladne 2010.